„Pet pitanja za Čiku“

1574 0

              “5 pitanja za Čiku“

 

Dugo mi se nije desilo da nekoga ne poznajem a energije nam se poklope prilikom dopisivajna na mreži . Drago mi je da je odvojila vreme kako bi odgovorila na 5 pitanja i bila gost ove rubrike na mom blogu.

Željka je neko ko će vas sigurno nasmejati svojim smislom za humor ali i naterati vas da napravite nešto slatko. Iako možda niste planirale da udjete u kuhinju, njen feed na Instagramu vas tera na to…

Makar jednom nedeljno poželim da „udjem“ u njenu fotografiju, ali da ne dužim, krećemo sa pitanjima…

 

  1. Kako je nastala ideja za blog Čika Štikla i Kašika?

-Ideja za blog Čika Štikla i Kašika je nastala sasvim slučajno. Naime, pored svog privatnog profila na koji kačim fotografije sa putovanja i svakodnevnice, našla bi se i neka fotografija hrane.

Tada sam shvatila da mi se ta dva koncepta ne slažu jer sam ja osoba kojoj je vizuelni doživljaj jako bitan. I ranije sam dolazila na ideju da pokrenem nešto tako ali volja nije bila toliko jaka. Sve je počelo sa par dasaka. Znala sam da negde moram početi, te sam pitala majstore koji su renovirali školicu, da mi spoje i zakucaju 4 daske. Gledali su me zbunjeno. Na njihovom licu sam videla nevericu, ali su ispunili moj zahtev. Oni meni daske, ja njima čips i sok. Ali nisam se tu zaustavila. Neke daske sam pokupila sa ulice, neke sam našla u dvorištu zgrade i sve ih lepo obukla u novo ruho. Koliko god čudno zvuči…kako god okrenes, meni uvek fali neka daska. Onda sam nastavila sa “propsima” kako se moderno kaze… i tako malo po malo nastala je Čika Štikla i Kašika, koja objedinjuje mene u sve tri reči.

  1. Gde pronalazis inspiraciju za fotografisanje hrane i koliko je tesko aranzirati sve za dobru fotografiju?

 

-Inspiraciju za fotografisanje pronalazim u samom jelu i u onome što imam. Boje su mi jako bitne i uvek se trudim da prikažem sastojke koji se kriju u jelu. Nešto zanimljivo, a to je da, svaki put pre nego što jelo nastane, ja znam kakvu fotografiju želim i uglavnom to i uspem da realizujem. Trudim se da ispričam neku svoju priču kroz tu postavku.

 

3.Sigurna sam da mnoge zanima kako izgleda zivot na Tajlandu iz perspektive zene iz Srbije?

 

– Život na Tajlandu je drugačiji. Verujem da svima i sama pomisao na Tajland zvuči kao raj na zemlji ali nije. Moglo bi da bude, ali nije. Srbiju smo napustili pre tačno 6 godina. Spakovani u dva kofera, tada nova, sada već izlizana od silnih letova, uputili smo se u nepoznato. Prvi susret sa Tajlandom bio je šok. Sve je bilo toliko drugačije, zemlja trećeg sveta. Kulturoloski šok. Mislila sam da se na neke stvari nikad neću navići, ali jesam. Kako sazrevamo i rastemo i prioriteti nam se menjaju, valjda postajemo svesniji i spremniji da kompromisno pristupimo situaciji. I upravo tada kada sam shvatila gde god da si u datom momentu, šta god i s kim god radio, treba za sebe uzeti samo najbolje iz cele te priče. Isključiti negativnosti i ići ka cilju pozitivnog duha. Tada smo upoznali sjajne ljude, ti ljudi bi se samo smenjivali sa drugim sjajnim ljudima, što znači da se svetlo do sada nije ugasilo. Još sija od tih silnih, sjajnih ljudi.

 

 

4.Šta čitas deci, buduci da si izmenila ,,Crvenkapu,,? Istog smo mišljenja da mi je zvučalo jezivo da originalne verzije nekih bajki čitam svojoj deci.

 

-Čitanje… negde sam pročitala nešto ovako:

“ Naučite decu da čitaju i dali ste im najveći poklon koji postoji”. Istina. Ne postoji ništa gluplje od gluposti i ne postoji bolji način od knjige, da se glupost suzbije ili bar umanji. Ono što čitamo su uglavnom bajke koje sa sobom nose pouku. Knjige koje čitam Katji su na engleskom jer su mi jedino takve dostupne ovde. Presrećna sam jer se Katja našla u takvoj sredini gde je odrastanjem učila sva tri jezika pa joj čitanje na engleskom ne predstavlja problem. A pričice o vuku?! Da, izmenila sam je jer mi je dosadilo da slušam kako je vuk uvek negativac, a niko mu nije ni pružio šansu da se promeni. Tako je i u društvu. Poenta ove priče jeste da vuk, kao negativna Zvezda biva preusmeren na nešto korisno, a to je rad. “Rad je stvorio čoveka”, kaže Istorija- učiteljica života. Rad je promenio vuka. Živeo rad. Znam ko bi se sa mnom složio i poželeo puno, puno rada.

 

 

 

  1. Svoje recepte nesebično deliš sa pratiocima na Instagramu. Molim jedan slatkiš za moju dušu 🙂

 

 

– Naravno! Ideje su tu da bi se delile. Čovek bez ideja je kao… patika bez pertle. Ne znam što rekoh ovo. Hm, meni omiljeni slatkiš sa bloga je definitivno kolač od sira koji se ne peče ili no bake cheesecake.

 

Taj recept možete pogledati OVDE

Družimo se i na Instagramu MaminaPosla

 Chica

 

Оставите одговор